Fotografija je oduvek, kao vrsta umetnosti nosila specifični duh trenutka, zahtevala kreativnost i osećaj za lepo. Kompleksan i zahtevan proces protkan čitavim spletom raznih okolnosti, koje svakako krunišu talenat i spretnost umetnika, sveden je na magiju jednog jedinog momenta, proživljenog i ovekovečenog. Neponovljivog.

 

 

Tragajući za trenucima koji će ostati kao dokaz vremena i dokaz vrednosti raznovrsnih za svakog pojedinca, fotografi (kako profesionalni tako i amateri) žude za novim kadrovima koji su slikovita potvrda sadašnjeg vremena, potvrda života.

 

 

Svetlost i senke, oblici i boje druže se svakodnevno sa fotoaparatom i oštrim okom fotografa. Fotografija kao hobi, daje sasvim novi svet čoveku, prati ga u stopu, diše i živi u njemu i uz njega.

 

 

Sportski komentator koji je radio na BKTV, vodio jutarnji program Enter televizije, a sada možemo da ga vidimo i čujemo i na Eurosport-u, ima sasvim drugačiji pogled na svet ukoliko izuzmemo sportsku redakciju i njegov zvanični posao. On je ljubitelj fotografije i tragač za najboljim trenutkom i kadrom koji će „uhvatiti“ svojim fotoaparatom. Njegov hobi je njegov pogled na svet. Smiljan Banjac.

 

 

 

Autofokus. Više o Vama.

 

Smiljan Banjac: Ne bih mogao da dodam ništa više od onoga o čemu ste već lepo informisali vaše čitaoce. Spletom svakojakih okolnosti dogodilo se da fotografija polako vremenom dobije potpuni smisao, da njome počnem da se bavim najpre iz puke radoznalosti koja je polako prerasla u strast – da ne kažem ljubav. O fotografiji nikada nisam razmišljao kao nečemu što bi moglo da mi donese novčanu satisfakciju. Dakle, smatram je najfinijim, kreativnim hobijem. Neko se kladi, neko igra šah...ja sam se „pronašao“ u fotografiji. Najvažnije je da meni prija a još je veće zadovoljstvo kada se dopada i drugima. O sebi ne volim mnogo da pričam i sve konkretno staje u jednu rečenicu: nesuđeni inženjer građevine u vodama TV sportskog novinarstva očaran fotografijom i objektivom.

 

 

 

 

Svetlost. Lajt motiv. Čemu stremite i šta volite da ističete na Vašim fotografijama?

 

Smiljan Banjac: Mogao bih da kažem da su boje moj pokretač i izvor energije. Ako je o fotografijama reč to se vidi već na prvi pogled. Volim detalje i dinamiku koju jedan uhvaćen i zamrznut trenutak može da dočara i objasni kao takav.

 

Negativ. Koliko svaka fotografija odražava stanje duha i raspoloženje fotografa?

 

Smiljan Banjac: Mislim da jedno bez drugoga ne ide. Bilo da ste vrhunski profesionalac ili amater morate da imate povratnu reakciju, to „nešto“ što odražava stanje vašeg duha, a „uhvaćeno“ je na objektu koji slikate, tačnije fotografiji. Svaki kadar ima svoju priču ili je barem u mom slučaju tako. Opet, ljudi koji gledaju fotografiju mogu da je shvate potpuno drugačije. Dakle, zavisi od nas samih kako stvari prihvatamo.

 

 

 

Kontrast. Crno bele fotografije ili fotografije u boji, ili obe varijante?

 

Smiljan Banjac: Obe varijante. Ipak priznajem da malo više težim ka fotografiji koja ima boje, već pomenuh iste kao glavnu pokretačku snagu. Poštujem i odličnu cb fotografiju jer je kreativno zahtevnija. „Nedostatak“ boja morate dočarati svetlom, senkama, kontrastom. Zahtevno ali opet – veoma efektno.

 

 

 

Zoom na Beograd. Nepotrebno je pitati šta Vas inspiriše. Svaki kutak na planeti donosi svoje lepote. Pitaću šta nalazite kao najlepše u Beogradu? Šta je vredno čuvanja za naredne generacije?

 

Smiljan Banjac: Posebno me inspiriše komšiluk – Crkva Svetog Marka koju možete fotografisati stotinu puta, a uvek će biti posebno lepa i drugačija. Nazovite me „lokal-patriotom“ ali sam pogled na nju kroz objektiv čini me srećnijim i opuštenijim. Beograd je „ dar“ svakom fotografu, toliko raznolikosti ima, kontrasta, fantastičnih fasada koje prosto mame. O Kalemegdanu i drevnim zidinama i da ne govorim.

 

 

Pogled na svet. Gradovi, putovanja, sportske manifestacije. Skoro svima su fotografije sa putovanja podsetnici odmora i uživanja, a Vama su često neodvojivi deo posla. Pored fotografija iz mnogih gradova koje ste posetili, koliko uspevate da fotografišete i sportska dešavanja?

 

Smiljan Banjac: Slobodno mogu da kažem da mi je posao koji radim doneo mnogo lepih iskustava, posebno kada je o putovanjima reč. Naravno, jednim delom fotografije sa puta pa makar bile i u službi "posla" predstavljaju dragu uspomenu - turističku fotografiju. Fotografisao sam živopisne predele Egipta - Sinaja, crvenog mora, svete zemlje Izraela i grad Jerusalim. I nadaleko čuveno Mrtvo more. To je ono što me je posebno fasciniralo i što bih od svega viđenog izdvojio. Neponovljivo iskustvo. Što se sportske fotografije tiče ne bavim se njome. Imao sam sreće da budem deo tima RTS-a na SP u Nemačkoj 2006. godine i fotografije sa tog turnira predstavljaju mi dragocenu dokumentarnu uspomenu.

 

 

 

 

Ljubav prema arhitekturi se svakako uočava na Vašim fotografijama. Koje građevine pored beogradskih izdvajate kao nepresušnu inspiraciju?

 

Smiljan Banjac: Beograd, Beograd pa Beograd. Šalim se malo naravno, fasciniraju me arhitekture drevnih naroda i civilizacija poput Indije, Egipta. U Evropi mi je Rim posebno u srcu. Fotografisati "večni grad" iz bilo kojeg ugla je gotovo istorijski momenat. Rim je grad-kulisa, iz njega izbija neverovatna snaga, energija i istorija. Po tome ga poredim sa Beogradom, ni malo slučajno. Svakako drugi grad u kome bih živeo. Ali, Beograd je numero UNO.

 

 

 

 

Šta fotografiju čini izuzetnom?

 

Smiljan Banjac: To, što ćete zauvek u uspomeni imati kadar koji ste „uslikali“ iz samo vama znanih razloga. To što možete da je pogledate bezbroj puta i da vam nikada ne dosadi. To, što je vaša a možete da je poklonite onima koje volite. To što im na taj način dajete i deo sebe pokazujući da Vam je stalo. Fotografija je zamrznuti trenutak jednog vremena koji se desio samo tada i nikada više.

 

 

 

Fotografije korišćene za članak:
Beograd, Jerusalim, Rim by Smiljan Banjac

 

 

 

Foto albumi:
Baki Banjac – Flickr.com
Kibavai – Panoramio.com
Baki – Photomediaworld.com